Poezija? (uhh...joj...mmm)

[dzabaleban]

Happy people have no stories - Therapy?

[man_who_wants_to_fly]

ja to vidim ovako - srecni ljudi ne pricaju price svoje srece, oni uzivaju u srecnim trenutcima. nesreca treba svoj ventil. tako nastaju ovakve stvari. ni nesreca ne postoji bez srece. RAVNOTEZA

[dzabaleban]

Therapy? "Stories"	DQ | by Aeva

Trebalo bi da je tako.
Ali znam ni jedno veliko djelo koje je nastalo iz sreće, ne mora biti ni ultra nesreća, ali sigurno ima disciplinu i ozbiljnost.

P.S. poenta je valjda u tome da se pobjedom nad vlastitom nesrećom pokazuje drugim ljudima da je moguće prevazići nesreća i opet zadržati zdrav razum i ići dalje...

[Tripson]

@ man_who_wants_to_fly
balans+ravnoteza=balonteza?

[ubijen1992]

Goribor - Bez       ima na jutubeeeu :P

da li je ovo nastalo iz srece?

nije ni bitno.   

srecan je onaj koji shvati da je sve skola i da je cilj zavrsiti skolu, bez da ponavljamo razrede(bar ne cijeli zivot prvi, razred, hahahahahaahhahhahaahhaah:P)
ali jako se lako navucemo na skolu i to da ostanemo mladi i ne ozbiljni jako dugo.   

zelje nas ili dizu u vise ili spustaju u nize razrede.   

kolicina, konkretnost i predznak.    .    .    mnogo bitno.    .    .   


ja sam papa i voDja.    .    .    jebem vam majku svima, a vi mi kazete hvala i ljubite mi ruke i jos molite za oprost.    .    .   

pa zar kao takvi zasluzujete i najmanje zrno srece.    .    .    ?


ustani i dobavi si jebeno pivo iz frizidera, jer niko ti ga nece vjecno donositi, jebeni self-fuckeru!

sjeti se kako mirise u proljece.    .    .    lupi si dobre 2-3 smare, glavu pod hladnu vodu.    .    .    operi zube.    .    .    doruckuj.    .    .    udahni duboko.    .    .    idi na pivo sa prijateljom kojeg nisi dugo vidjeo(potrudi se da ga vidis, stvori ga kraj sebe, dovuci ga na lancu ako treba) vrati se u svoju fotelju i razmisli koliko si u stvari srecan.    .    .   

kad dodjes sa posla.    .    .    umoran i slomljen.    .    .    sjeti se da zalijes cvijece.    .    .    ono ne govori, a ipak je tu sa nama i pravi nam drustvo.    .    .    ptsjeca na zivot.    .    .   , a to sto ne govori, ne znaci da nema sta da kaze.    .    .   

za sve jednostavne.    .    .   

  Sa ljubavlju.    .    .    Cvijet svijeta.    .    .   




P. S.  a ako neko dobije inspiraciju da nesto odgovori na ovo, zamolio bi ga da umjesto toga samo prebroji koliko ima saksija cvijeca u stanu ili nek pogleda kroz prozor, mozda ce bas tad nesto lijepo da se dogodi, a ti ces to da vidis  . . .   jer si me poslusao.

[sandrusz]

Umjesto pjesme:

Dejan Nebrigic
http://blog.b92.net/text/13793/Dejan%20Nebrigic%2028.12.1970-29.12.1999/
http://www.e-novine.com/stav/33599-Buntovnik-razlogom.html

[Zeka]

Well she's walking through the clouds
With a circus mind that's running round
Butterflies and zebras
And moonbeams and fairy tales
That's all she ever thinks about
Riding with the wind.

When I'm sad, she comes to me
With a thousand smiles, she gives to me free
It's alright she says it's alright
Take anything you want from me,
Anything.

Fly on little wing,
Yeah yeah, yeah, little wing

[Tripson]

Odjekivanje

Prazna soba stane da rezi
Uvucem se u svoju kozu

Tavanica stane da skici
Hitnem joj jednu kost
Uglovi stanu da kevcu
I njima hitnem po jednu kost
Pod stane da zavija
hitnem i njemu jednu kost

Jedan zid stane da laje
I njemu hitnem jednu kost
I drugi i treci i cetvrti zid
Stane da laje
Hitnem svakom po jednu kost

Prazna soba stane da urla
I sam prazan
Bez ijedne kosti
U stostruki se odjek
Urlika pretvaram

I odjekujem odjekujem
Odjekujem



*

Izbrisao sam ti lice sa svoga lica
Žderao ti senku sa svoje senke
Izravnao bregove u tebi
Ravnice ti u bregove pretvorio
Zavadio ti godišnja doba
Odbio sve strane sveta od tebe
Savio svoj životni put oko tebe
Svoj neprohodni svoj nemogući
Pa ti sad gledaj da me sretneš




KALENIĆ


Otkuda moje oči
Na licu tvome
Anđele brate
Boje sviću
Na ivici zaborava
Tuđe senke ne daju
Munju tvoga mača
U korice da vratim
Boje zru
Na lakoj grani vremena
Otuda tvoj inat lepi
U uglu usana mojih
Anđele brate
Boje gore
Mladošću u mojoj krvi




ODLAZAK


Nisam vise tu
S mesta se nisam pomerio
Ali tu vise nisam

Neka udju
Neka pregledaju neka pretraze

Vodenica u senci rebara
Zrelu prazninu melje
Opusci jeftinih snova
U pepeljari se dime
Nisam vise tu

Privezan camac njise se
Na crvenim talasima
Par nedozrelih reci
U oblacnom grlu visi
Nisam vise tu

S mesta se nisam pomerio
Ali vec sam daleko
Tesko da ce me stici.





ZABORAVAN BROJ

Bio jednom jedan broj
Čist i okrugao kao sunce
Ali sam mnogo sam

Počeo je da računa sa sobom

Delio se množio
Oduzimao se sabirao
I uvek ostajao sam

Prestao je da računa sa sobom
I zaključao se u svoju okruglu
I sunčanu čistotu

Napolju su ostali usijani
Tragovi njegovog računanja

Počeli su da se jure po mraku
Da se dele kad se množe
Da se oduzimaju kad se sabiraju

Onako kako se to u mraku već radi

I nije bilo nikog da ga zamoli
Da tragove zaustavi



Vasko Popa

[Keleno M.]

Odsustvovah poprilično dugo sa Foruma... tek ponekad svratim, da pročitam koji vic ili pogledam smiješnu fotografiju... Ali me povuklo sad da iščitam nove teme i dešavanja... Brzo me uvuče ova  tema u sebe...
Ne mogu da odolim ovim odabranim pjesmama...lijepo mi pašu
..nabacujem jednu...


U rukama je još uvijek glava
Između prstiju ničega kapala je voda
sa dubokih rupa nevidljivog dna
Moja je glava i dalje u rukama
Lako je olovo pored prostranstva noćnih mora
Košmari u kojima lete jata ludih riba i nakaza

Noktima po meni crtali su dusi
reljefaste opne moga tihovanja u vriske zapletene

"Još neće svanuti, zlato..."

U glavi nije kost, ni na njoj kosa
Tu su samo otisci usana tihog šapata
zvjerinja mog nadanja, nikad dorečenog

Čujem korake....ili mi se čini
da samo želim da se probudim
Ili da zauvijek umrem u tvom snu

[kiza]

evo jedna meni omiljena

Otadžbina

 
I ovaj kamen zemlje Srbije,
Što preteć suncu dere kroz oblak,
Sumornog čela mračnim borama
O vekovečnosti priča dalekoj,
Pokazujući nemom mimikom
Obraza svoga brazde duboke.
Vekova tavnih to su tragovi-
Te crne bore, mračne pećine;
A kamen ovaj, ko piramida
Što se iz praha diže u nebo,
Kostiju kršnih to je gomila,
Što su u borbi protiv dušmana
Dedovi tvoji voljno slagali,
Lepeći krvlju srca rođenog
Mišice svojih kosti slomljene,
Da unucima spreme busije,
Oklen će nekad smelo preziruć
Dušmana čekat čete grabljive.
- I samo dotle, do tog kamena,
Do tog bedema...
Nogom ćeš stupit, možda, poganom?
Drzneš li dalje?... Čućeš gromove,
Kako tišinu zemlje slobodne
Sa grmljavinom strasnom kidaju,
Razumećeš ih srcem strašljivim
Šta ti sa smelim glasom govore,
Pa ćeš o stenja tvrdom kamenju
Brijane glave teme ćelavo
U zanosnome strahu lupati,
Al' jedan izraz, jednu misao
Čućes u borbe strasnoj lomljavi
"Otadžbina je ovo Srbina!..."

 

[dzabaleban]

eh još da je ćirilicom napisana...
 

[Tripson]

Sviđaš mi se kad šutiš jer si kao odsutna,
i čujes me izdaleka, i glas moj ne dodiruje te.
Čini mi se kao da su ti letjele oči
i čini se da ti je poljubac jedan zatvorio usta.
Kako su stvari sve ispunjene dušom mojom
izranjaš iz stvari, ispunjena dušom mojom.
Leptirice sna, duši mojoj si slična,
i slična si reči melanholija.
Sviđas mi se kada šutiš i kad si kao udaljena.
I kada kao da se žališ, leptiricu u gukanju.
I čujes me izdaleka, i glas moj ne dostiže te:
Pusti me da šutim s mučanjem tvojim.
Pusti me da ti govorim takođe s tvojom šutnjom
jasnom kao sveća jedna, prostom kao jedan prsten.
kao noć si, šutljiva, zvezdana.
Šutnja tvoja je zvezdana, tako daleka i jednostavna.
Sviđas mi se kad šutis jer si kao odsutna.
Udaljena i bolna kao da si umrla.
Jedna reč tada, osmeh dovoljan je jedan.
I veseo sam, veseo što nije tačno.

                                                  Pablo Neruda

[Tripson]

Ti si nakanio da me pod svaku cijenu uništiš
Ali nikako da nađes istinski put
Do mene
Shvatam te:
Čovjek si u jednom prostoru i vremenu
Što živi tek sada i ovdje
I ne zna za bezgranični
Prostor vremena
U kojem se nalazim
Prisutan
Od dalekog jucer
Do dalekog sutra
Misleći
O tebi
Ali to nije sve.
                        iz "Ali to nije sve" Mak Dizdar

[Jack Carver]

Ti si nakanio da me pod svaku cijenu uništiš
Ali nikako da nađes istinski put
Do mene
Shvatam te:
Čovjek si u jednom prostoru i vremenu
Što živi tek sada i ovdje
I ne zna za bezgranični
Prostor vremena
U kojem se nalazim
Prisutan
Od dalekog jucer
Do dalekog sutra
Misleći
O tebi
Ali to nije sve.
                        iz "Ali to nije sve" Mak Dizdar

svidja mi se 

[Tripson]

Postoji zvijer sa bijelim sjajnim zubima…
Koja me prati od kad sam rodjen.
Plese po sobi, a ja sam usamljen, posmatra me…
Vidim je u uglu oka,
ali se fiksam na tvoje oci,
divlje kao i moje.
Mozda cu je danas ubiti,
pobjeci kroz vrata,
pobjeci od zvuka,
mirisa, da vidim tebe,
da te udahnem.
Ne daj mi da nestanem.