| EHO JOVOVOG KRIKA |
|
|
| Napisao Pjesnik | |||||||||||
| Subota, 21 Juni 2008 | |||||||||||
|
iliti: pokusaj price o porijeklu patnje, 1.dio Za S. 1.Dakle – bit je u problemu! ( Trudimo se, svako ponasob, da ni sebe ni druge previse ozbiljno ne shvatamo. Pokusajmo uciti ne uzimati stvari zdravo-za-gotovo. Ljubavi ionako nema, zivot u Materijalnom je prekratak – a buneci se i galameci i protestvujuci protiv toga sto je „nebo plavo“ – samo iskazujemo svoju sentimentalnost i ne razumjevanje svijeta koji nas okruzuje i samo se jos vise i jos dublje zapetljavamo i jos vise patimo i udaljavamo se od Ljubavi... Show – anyway –must go on...) 2.Podrazumjevajuce je, da Pjesma Duse – koja je vjecna, puna znanja i blazenstva - kada dodje u dodir sa ovim Nizim, Smrtnim svijetom – postaje disonantna sa samom sobom – i stoga pati. Metafizicki govoreci, to je isti vid sizofrene polarizacije kao pri otvorenom dodiru vode i vatre, isti sok koji dozivi riba kada je izvadimo iz vode. ( Zato je dobro raditi na sopstvenoj toleranciji i razumjevanju drugih, cak i kada nas oni ne vole i ne uvazavaju. Nijednoj ribi nije lako bez vode – a svi smo u datoj situaciji. I kao sto mi trpimo i tolerisemo druge, drugi tadodje trpe i tolerisu nas. Jer pod pritiskom Materije svi ponekada postajemo tuzni, ludi, ljuti, zbunjeni, nesnosljivi... )Dusa koja je Vjecna i bezgranicna - ( „sta ce biti sa nama tako bezgranicnim i slobodnim kad zatrazimo ruku stranca u zemlji ocaja...?“ ) – postaje uslovljena i ogranicena tijelom, koje je uslovljeno mnostvom stvari, culima, zeljama, umom i i izmedju ostalog i – trostrukim bijedama ovog svijeta: bijede koje dolaze od vlastitog uma ( depresija, bolesti... ), bijedama koje dolaze od drugih zivih bica ( homo hominis lupus est – covjek je covjeku vuk ) i na kraju bijedama koje dolaze od prirode i svijeta koji nas okruzuje ( poplave, zemljotresi, vulkani... ) U takvom okruzenju, Dusa zeljna razdraganosti, igre i extaze Pati. Bice Svjetlosti poginje glavu i cuti, place ili skrguce zubima proklinjuci Boga – zaboravljajuci da je svojom voljom Usnila Svijet bez Boga u kojem bi sama bila Bog... San Maha-Visnua, kako kazu na Istoku, ili Dzinovski Endimionov san, kako kazu na Zapadu... Mogli bi reci da je to tuzna cinjenica, medjutim cinjenica moze biti samo takva-kakva-jeste. Odnosno, nebo je plavo, i ostaje plavo, a da li je to za nas tuzno ili ne – to je vec stvar psihologije. Nista nije kockasto, ili, ako vam je lakse, sve je kockasto. ( Kako kaze M.Gojkovic u pjesmi Bhaktivedanta: „jednog dana ces shvatiti da je Stvarnost samo takva-kakva-jeste. Ni teska ni laka – vec bas takva-kakva-jeste“ ...) 3.Nije lako pisati i pricati u Relativnom svijetu, u kojem svaki Ego ima ( i hoce ) svoju istinu. ( „Samo da se u nas jezik vrati stvarnost, ne moguca bez Apsolutnog polaznog osnova“ – Milosz, „To“, op.prev. ) Ne iskljucivo stoga sto je jezik siromasan, vec vise stoga sto mi svi jesmo posebni i individualni entiteti sa razlicitim zeljama, mogucnostima, shvatanjima kojima je uslovljen nas dozivljaj Stvarnosti i svijeta koji nas okruzuje. Mi svi jesmo ostrva – i ostrva i ostajemo, sve dok smo u Ovom svijetu – cak i kada Volimo i kada smo Voljeni, sto je rijetko. Stoga su Nemogucnost komunikacije i Samoca, ( Otudjenost ), najvaznija filozofska pitanja kraja 20.og i pocetka 21.og vijeka. „Tezina jezika“, ili „lavirint jezika“ ili apstraktnost i-ili hermeticnost odredjenog pisca i-ili filozofa ( ili bilo koga drugog ) lezi iskljucivo u svjesnosti tog pisca, odnosno u zapetljanosti tog pisca i njegove svjesnosti u procese vlastitog uma i zapetljanosti tog zapetljanog uma u svijet-i-svjetsko. ( Po trenutnim proucavanjima psihologa, kroz um prosjecnog covjeka dnevno prodje oko 32 000 misli. ) U prilog tezi individualnosti koja nas samo dodatno „ostrvljuje“ u pustinji Materijalnog govori i djelo Sopenhauera nimalo simbolicnog naslova, Svijet kao volja i predstava, koja, izmedju mnogo drugih stvari kaze isto sto i Monadologija 52 od Lajbnica: posmatrajuci isti objekt opazanja dvije osobe ce nuzno doci do razlicitih zakljucaka. 4. Uporedimo jezik Konfucija i npr.Hajdegera, ili bolje Dzojsa u Uliksu. Iako su sve trojica bili metafizicari, ( uporedite Konfucijev jednostavni, muzikalni i pozitivni jezik u kojem je svaka rijec list sa drveta sustine, sa knjigom „Bitak i vrijeme“, gosn Hajdegera, koju je isti taj Hajdeger publicirao sa 700 napisanih strana, nedovrsenu – jer je, kako sam kaze – izgubio nit, i ne zna ni sam sta je htio reci! U tom i takvim primjerima, kojih je mnostvo, je najvidljivija razlika izmedju Mudrosti i Informacije, izmedju Spoznaje i Spekulacije, odnosno Spozanje i Mentalne gimnastike. Kako kaze Bhakti-Tirtha Swami za svoje profesore sa studija psihologije na „Princetonu“ – tako mnogo znaju – a tako malo razumiju!!! 5. Znanje je ili deduktivno ili induktivno. Odnosno, da pojednostavimo donekle znanje je ili spoznato ili saznato, i u skladu s tim se izrazava kroz um ili kroz srce. ( Po Vedama – Dusa, Jastvo je smjesteno u srcu – i stoga se npr.usljed transplantacije srca osobnost osobe tako radikalno mijenja. ) Milosz u Godini lovca, koju je napisao u 77.oj godini zivota, porucuje, kako ni najmanje ne sumnja u besmrtnost Duse ( Nas ) i pominje junakinju Kunderinih romana koja je cesto stajala gola pred ogledalom pokusavajuci odrediti u kom dijelu tijela se Dusa nalazi – ne sumnjajuci da ima Dusu koja nadzivljava tijelo. 6. I jos: Konfucije je spoznato znanje izrazavao srcem, a Hajdeger je saznato znanje pokusavao izraziti umom. 7. I jos: Alah imanet! I kak veli Pjesnik – ( sva slava pjesnicima ) - sva slava svakom zivom stvoru – posebno Petku 666 - i samo hrabro naprijed, svi putevi su prohodni Voljom Ljubavi! 20.06.2008.
Podesi kao favorit
Pošalji email-om
Čitanja: 1659 Komentari (7)
mc
said:
|
|||||||||||
 |
" Stoga su Nemogucnost komunikacije i Samoca, ( Otudjenost ), najvaznija filozofska pitanja kraja 20.og i pocetka 21.og vijeka. " sve je ok osim ovog gore pasusa ne bih se bas slozio da je nemogucnost komunikacije filozofsko pitanje ... u stvari ovisi sto podrazumjevas pod "nemogucnosti komunikacije" samoca,ok ... |
dzabaleban
said:
 |
pretpostavljam da je mislio na nerazumijevanje...lack of comprehension. bezvoljnost u saslušavanju drugoga i sklonost ka završavanju tuđih rečenica već pripremljenim predrasudama. zaokupljenost materijalnim i jurcanje za uživanjem i linijom manjeg otpora, lažni obziri... P.S. Pjesnik postaje sve bolji. Ako još koji put prevaziđe sebe u pisanju, srušiće se ovaj sajt :) |
sandrusz.
said:
|
U istom tom Kunderinom romanu (Nepodnosljiva lakoca postojanja) postoji mali spisak rijeci, koji lijepo opisuje kako se isti pojmovi mogu shvatiti na skroz razlicite nacine, zavisno od osobe. Zarobljeni i determinisani u nekoj svojoj oblikovanoj stvarnosti, potrebno nam je valjda ono "spoznato", a ne "saznato". P.S. Odlican tekst. |
Ulicar
said:
|
Kako da ne, vrlo dobar tekst. Jos jedan pokusaj da se spasi sto se spasiti moze u ovom "rasulu", otudjenosti jednih od drugih.. Misli i dalje i obavjestavaj nas ponekad. |
gdje je nestala anketa
said:
|
СВАКА ЧАСТ, ПРЕДСЈЕДНИШТВО! У ове вруће дане, нашим градом прохујала је вијест која је на борце нашег града дјеловала као хладан туш; Наиме, ради се о одлуци предсједништва борачке организације Босанки Брод од 29.05.2008. године, број:04-200/08 да се члановима предсједништва исплати новчана помоћ за стамбено збрињавање у износу од по 3.000,00 КМ. Исплата у 2008-ој години се тражи за: 1.)Ђукић (Саво) Мирослава, 2.)Мичић (Јово) Душка, 3.)Душанић (Јово) Душка, 4.)Стринић (Никола) Перу и 5.)Чечавац (Јован) Богдана. А како се предсједништво брижно брине за борце и средства којим располаже, осталим члановима предсједништва; Цвјетковић (Миле) Ђорђу, Плавшић (Марко) Душану, Василић (Јован) Марку и Јаћимовић (Славко) Бранку, «помоћ» ће бити исплаћена у 2009-ој години. Истим актом предсједништва каже се како су они «чланови предсједништва» већ 3 године, чланови комисије (која се плаћа) за одабир корисника новчане помоћи, и да као такви се нису могли пријавити на редовне конкурсе, али у лажи су кратке ноге. Кад се погледа ранг-листу конкурса за стамбено збрињавање од 08.10.2007. године, број 03-56-28/07 види се да је под редним бројем 54 Цвјетковић (Миле) Ђорђу, ЈМБГ:0510967120950 одобрен новчани износ од 8.000,00 КМ – неповратно на име стамбеног збрињавања. Истом је у 2005-ој години додијељена новчана помоћ од 3.000,00 КМ, у 2003-ој новчана помоћ од 2.000,00 КМ и столарија у вриједности од 2.658,00 КМ. Посебна прича је санитарни материјал, за који се прича да га је због помањкања складишног простора било у гепеку путничког аутомобила господина Цвјетковића. За борце и грађане Брода је то била олакшавајућа околност, јер је цијена била много мања него на тржишту. Успут, да напоменемо да је «угрожени» Цвјетковић директор д.о.о. «БОРАЦ» чији је оснивач Борачка организација Босански Брод, предсједник у.о. д.о.о. «БОРАЦ» је случајно предсједник Борачке организације господин Марко Василић. Василић је професионално лице у Б.о., чија су минимална примања већа од двије боље плате запосленика Рафинерије нафте, Босански Брод. Поменути предсједник се стварно труди да помогне борачкој популацији коју представља, јер кад му се обрате демобилисани борци за помоћ, он им великодушно понуди да код њега товаре стајско ђубриво за дневницу од 20.00 КМ, а пошто то вријеђа борце, најчешће долази до жестоке свађе и расправе, а понекад и физичког разрачунавања. Због такве заузетости предсједника, он и предсједништво нису стигли да обавјесте скоро 200 бораца I категорије да им припада борачки додатак за 2007. годину. Оправдање, тачније њихов изговор је да то није дио њиховог посла. Све ово је кулминирало када је одборник скупштине општине на сједници скупштине, поставио питање одлуке предсједништва Б.о., након чега настаје жестока свађа и расправа између одборника и господина Василића. А господин Цвјетковић пријети одборнику физички, док скупштина и остали одборници о томе шуте. У овим јулским данима не тако давне 1992. године рјешавале су се кључне ствари око организовања народа и бораца Босанког Брода. О тим данима на локалној радио-станици говоре тадашњи предсједник општине и ратни комадант. Навели су како је изгледало из њиховог угла гледања, као најодговорнијих људи тога времена, рекоше да је било тешко у сваком погледу. И јесте, било је много тешко! Али, ни они о одлуци и раду предсједништва не рекоше ништа. Заиста, тема разговора и није била Борачка организација. Још да напоменемо да је у првој половини 6. мјесеца одржана скупштина Борачке организације, која није била упозната са срамном одлуком нашег предсједништва, као и то да исто то предсједништво Б.о. вјешто обмањује и скупштину, и борце отаџбинског рата. Нама, обичним смртницима, остаје нада да ће се неко огласити по овој одлуци, а првенствено мислимо на скупштину Б.о. Ако не прије, бар кад се угрожени и незбринути чланови предсједништва врате са плавог Јадрана. Тако да се ових врућих дана очекују још вруће теме у Борачкој организацији. С вјером у Бога за народ и отаџбину За крст часни и слободу златну! |
Napišite komentar
| < Nazad | Napred > |
|---|
