| IZA NEDJELJE... |
|
|
| Napisao Sike | |||||||||||||
| Nedjelja, 15 Juni 2008 | |||||||||||||
 Muhamed Čengić, Čenga, do danas ( ne sumnjam da će tako biti i u budućnosti ) u novijoj istoriji BiH je ostao upamćen po izjavi da „od ponedjeljka uspostavljamo pravnu državu“. Ta pravna država, uspostavljena tog ponedjeljka, zove se Bosna i Hercegovina, i čini se, ne prestaje funkcionirati na principu na kojem je, eto, i nastala: od ponedjeljka, oli ti, iza nedjelje. Da to i nije tako loše, da ima i gorih od nas, ili barem jednakih nama, govori i naziv radnog mesta čoveka ispred Europsku komisiju koji nas je nedavno posjetio. Kaže, daklen, striktno 'vako: Šef Odjeljenja za BiH i Albaniju pri Generalnoj direkciji Evropske komisije za proširenje Dirk Lange….. itd. itd. Ajde sve: i to što su nam Bugarska, Rumunija, Mađarska, i ostale članice socijalističkog lagera, po kojima smo se izdrkavali ( ne mi, doduše, naši roditelji, ujaci, tetke, strine, dedovi, didovi, dede i bake ) za budzašto, po banjama, restoranima, 'otelima, trgovinama i tim forama, što su nam te zemlje, velim, danas Evropa sa velikim EEEJ!!!, ali ALBANIJA??? Iako mi je sličnost jasna, kada se taj fakat čuje, ili, ne daj bože, pročita, nekako previše gorko zvuči. Nema šta.... Pošteno.... Mi, ja, ti, on, Srbi, Hrvati, Bošnjaci, Bosanci, Hercegovci, Jevreji, Romi i ostali koliko nas ovdje ima a koji zajedno prdimo u isti čabar, dobili smo još i sabraću u čekanju ( čekaj me i ja ću sigurno doći... ) Albance, te nas, eto, odozgo, nekim roditeljskim očima, promatraju D(i)rkovi iz Europe, kako sazrijevamo, ne bismo li, konačno, na kraju dugog bubuljičavog puberteta, dozreli za ulazak u porodicu europskih država ( kad čujem ovo „porodicu“, nama' mi padnu na pamet američki filmovi o Božiću ). A kad se, već, prisjetim Božića, sljedeće što mi pada na pamet je Rafinerija. Ne zbog božićnice ili trinaeste plate! Nego kako druže Sike, dobri duše grada Beroda, čoveče koji si zašvajsovao kosmos? Fino – ko o čemu baba o uštipcima, brođani o Rafineriji ( doduše, u posljednje vrijeme ne samo brođani )! Daklen, od zadnjeg Božića prošlo je pola godine, i tačno toliko nas dijeli od sljedećeg. Mjesec jul, kada je najavljen početak rada rafinerije dolazi za tačno 15 dana. Vreme leti kao bomba, rekli bi stariji i mudriji. I cijela ta priča oko Rafinerije, podsjeti me na pjesmu Željka Samardžića, koja ide nekako na ovu foru: „... u oktombru biće u novembru, u novembru biće u decembru, u decembru biće u sektemberu, u sektemberu biće iza nedjelje.....“. O patriotskoj ljubavi prema otadžbini govori i sljedeće: neku večer, na BN TV, emituju prilog iz kolektivnog izbjegličkog centra u Bratuncu: četvrti u periodu od godine dana, od fizičke i psihičke iscrpljenosti, umro je, k'o pas stanovnik kolektivnog smještaja, zeničanin Slobodan Uremović. Neuhranjen, sa otvorenim ranama od ležanja po cijelom tijelu, kad su ga, već prekasno dovezli u bolnicu, sa njima se, jedva, sporazumijevao i rukama. Njegovi sustanari nisu ni primjetili da se nešto čudno događa. U kratkim izjavama koje su dali BN TV, svak je se od ubogih i 'oštećenih' pojadao na svoje stanje. Slična smrt, prije Uremovića, zadesila je majku tri poginula borca VRS... Sa njenim slučajem su bili upoznati svi: od lokalnih vlasti, preko entiteskog premijera i njegovog ministra za boračka pitanja, do republičkog ministra za izbjegla i raseljena lica. A srbovanja nikad nije bilo više.... Tu svaka priča o patriotizmu pada u vodu; svaka priča o demokratiji od devedesetih naovamo; svaka priča kako su oni nas ili kako smo mi njih; svaka priča o izborima koja svoj program gradi na grbu, zastavi, ili bilo kojem drugom virtualnom identitetu ne može da ima prolaza... Ovdje treba novaca i treba nešto da se radi. Jer, da parafraziram jednog brođanina, ispjevali smo se otadžbinsko – domovinskih pjesama, najeli se i napili, i šta ćemo sad?! Pljačka nije devijacija otadžbinsko – domovinskog rata, ona je njegova suština. Jel' se neko sjeća da je Karadžićev, Mladićev, Miloševićev, Izetbegovićev, Silajdžićev, Tuđmanov, Šuškov, srodnik umro od gladi? Jel' im neko poginuo u ratu? Čime se bave: kopaju li, rade po livnicama, rudnicima, na pijaci, ili u nekom od uspješnom privatizovanom preduzeću za 150 ojra? Mislim stvarno...... Siniša Knežević sa velikim K a.k.a Sike Destroya
Podesi kao favorit
Pošalji email-om
Čitanja: 1759 Komentari (6)
No 1
said:
|
|||||||||||||
 |
citat : "Jel' se neko sjeæa da je Karadžiæev, Mladiæev, Miloševiæev, Izetbegoviæev, Silajdžiæev, Tuðmanov, Šuškov, srodnik umro od gladi? Jel' im neko poginuo u ratu? Èime se bave: kopaju li, rade po livnicama, rudnicima, na pijaci, ili u nekom od uspješnom privatizovanom preduzeæu za 150 ojra? " nikad to balkanski narod nece shvatit 1.hrvatska 2.RS 3.BiH ,pa onda ostali kad se krene od vardara |
pjesnik:-)
said:
|
Tražio sam te u sumama Gdje vile ukrale mi dah I poput gluhe porote Navukle omču na vrat Tražio sam te u lukama Svakoj krčmi prešao prag Al' riječi žute od prljavih kiša Isprale mi trag Tražio sam te na leđima Tamnih oblaka Molio kišu da te spusti Na jastuke mojih dlanova Od noći sam naslijedio Samo glad u mislima... Ja, mogao sam pasti Sa mjesečevog roga Ispred tvojih nogu Poput lažnog Boga! Tražio sam te u mirisu Divljih livada Plaćao suhim zlatom Za cvijet iz tvojih vrtova Od noći sam naslijedio Samo glad u mislima... Ja, mogao sam pasti Sa mjesečevog roga Ispred tvojih nogu Poput lažnog Boga! Ja, želio sam biti Palac tvoje ruke Slika tvoga oka Pauk tvoje mreže Mogao sam pasti Sa mjesečevog roga Ispred tvojih nogu Poput lažnog Boga! |
dzabaleban
said:
 |
Nacionalizam je na ovim prostorima uvijek bio dobra finansijska investicija. Naloži marvu i pokupi glasove! Kad marvi pričaš suprotno odma si kao neki komunista, narod vidi(ispravka, narod ne vidi ništa) samo crno-bijelo. Solidarnost ne postoji. Svi smo u ljušturama. Nevolje nas biraju kao vuk ovcu po ovcu, a stado gleda i pase. Jedina pravda je što ćemo, što kažu babe, svi jednom pocrkati... No ne treba se obazirati na buku, larmu i masu, treba čuvati svoj mir. "Prošli smo prve dane čuđenja..." |
mustafa j
said:
|
Sikiro nema vise prepucavanja, a nekad je bilo tako fino. Da sad malo nakiljamo dzabalebana??? I ovo njegovo bratstvo i jedinstvo. Ako nisi crnac onda si bijelac, tako je jednostavno. Osim dzabalebane ako nisi kinez, onda je to sasvim druga priča. |
dzabaleban
said:
|
mustafa, ako tvoja svijest seže od Trstenaca pa do Kadra, a sve ostalo što vidimo na TV je Trumanov Show, i ako je po tebi Brod središte heliocentričnog kosmosa, onda se "uz dužno poštovanje uklanjam s puta"... Nema bratstva i jedinstva, ja sam kinez. Sad odoh, a ti pravi vremeplov od svog slobodnog vremena... Živjeli! |
gdje je nestala anketa
said:
|
СВАКА ЧАСТ, ПРЕДСЈЕДНИШТВО! У ове вруће дане, нашим градом прохујала је вијест која је на борце нашег града дјеловала као хладан туш; Наиме, ради се о одлуци предсједништва борачке организације Босанки Брод од 29.05.2008. године, број:04-200/08 да се члановима предсједништва исплати новчана помоћ за стамбено збрињавање у износу од по 3.000,00 КМ. Исплата у 2008-ој години се тражи за: 1.)Ђукић (Саво) Мирослава, 2.)Мичић (Јово) Душка, 3.)Душанић (Јово) Душка, 4.)Стринић (Никола) Перу и 5.)Чечавац (Јован) Богдана. А како се предсједништво брижно брине за борце и средства којим располаже, осталим члановима предсједништва; Цвјетковић (Миле) Ђорђу, Плавшић (Марко) Душану, Василић (Јован) Марку и Јаћимовић (Славко) Бранку, «помоћ» ће бити исплаћена у 2009-ој години. Истим актом предсједништва каже се како су они «чланови предсједништва» већ 3 године, чланови комисије (која се плаћа) за одабир корисника новчане помоћи, и да као такви се нису могли пријавити на редовне конкурсе, али у лажи су кратке ноге. Кад се погледа ранг-листу конкурса за стамбено збрињавање од 08.10.2007. године, број 03-56-28/07 види се да је под редним бројем 54 Цвјетковић (Миле) Ђорђу, ЈМБГ:0510967120950 одобрен новчани износ од 8.000,00 КМ – неповратно на име стамбеног збрињавања. Истом је у 2005-ој години додијељена новчана помоћ од 3.000,00 КМ, у 2003-ој новчана помоћ од 2.000,00 КМ и столарија у вриједности од 2.658,00 КМ. Посебна прича је санитарни материјал, за који се прича да га је због помањкања складишног простора било у гепеку путничког аутомобила господина Цвјетковића. За борце и грађане Брода је то била олакшавајућа околност, јер је цијена била много мања него на тржишту. Успут, да напоменемо да је «угрожени» Цвјетковић директор д.о.о. «БОРАЦ» чији је оснивач Борачка организација Босански Брод, предсједник у.о. д.о.о. «БОРАЦ» је случајно предсједник Борачке организације господин Марко Василић. Василић је професионално лице у Б.о., чија су минимална примања већа од двије боље плате запосленика Рафинерије нафте, Босански Брод. Поменути предсједник се стварно труди да помогне борачкој популацији коју представља, јер кад му се обрате демобилисани борци за помоћ, он им великодушно понуди да код њега товаре стајско ђубриво за дневницу од 20.00 КМ, а пошто то вријеђа борце, најчешће долази до жестоке свађе и расправе, а понекад и физичког разрачунавања. Због такве заузетости предсједника, он и предсједништво нису стигли да обавјесте скоро 200 бораца I категорије да им припада борачки додатак за 2007. годину. Оправдање, тачније њихов изговор је да то није дио њиховог посла. Све ово је кулминирало када је одборник скупштине општине на сједници скупштине, поставио питање одлуке предсједништва Б.о., након чега настаје жестока свађа и расправа између одборника и господина Василића. А господин Цвјетковић пријети одборнику физички, док скупштина и остали одборници о томе шуте. У овим јулским данима не тако давне 1992. године рјешавале су се кључне ствари око организовања народа и бораца Босанког Брода. О тим данима на локалној радио-станици говоре тадашњи предсједник општине и ратни комадант. Навели су како је изгледало из њиховог угла гледања, као најодговорнијих људи тога времена, рекоше да је било тешко у сваком погледу. И јесте, било је много тешко! Али, ни они о одлуци и раду предсједништва не рекоше ништа. Заиста, тема разговора и није била Борачка организација. Још да напоменемо да је у првој половини 6. мјесеца одржана скупштина Борачке организације, која није била упозната са срамном одлуком нашег предсједништва, као и то да исто то предсједништво Б.о. вјешто обмањује и скупштину, и борце отаџбинског рата. Нама, обичним смртницима, остаје нада да ће се неко огласити по овој одлуци, а првенствено мислимо на скупштину Б.о. Ако не прије, бар кад се угрожени и незбринути чланови предсједништва врате са плавог Јадрана. Тако да се ових врућих дана очекују још вруће теме у Борачкој организацији. С вјером у Бога за народ и отаџбину За крст часни и слободу златну! |
Napišite komentar
| < Nazad | Napred > |
|---|
